Amniocenteza je procedura u kojoj se pod kontrolom ultrazvuka uzima mala količina amnionske tečnosti (plodove vode) koje se koristi za analizu. Amnionska tečnost sadrži bebine ćelije koje je moguće analizirati u genetskoj laboratoriji.
Najčešća primena amniocenteze je analiza genetskog materijala ploda (kariotipizacija ploda) sa ciljem testiranja na određene bolesti (Down sindrom, Turner sindrom, Edwards sindrom, itd) a takođe je moguće i utvrđivanje očinstva.

Kada i zašto?

Amniocenteza se najčešće radi između 16. i 18. nedelje trudnoće. Doktor će preporučiti amniocentezu ukoliko:
– Imate povećan rizik na dabl ili tripl testu (double test, triple test) – Ukoliko rezultati skrining testova pokažu povišen rizik, moguće je uraditi amniocentezu kako bi se isključila ili potvrdila dijagnoza.
– Je u prethodnoj trudnoći bilo hromozomskih anomalija ili defekt neuralne cevi (NTD) – gentsko oboljenje kao što je NTD – ozbiljno oboljenje mozga ili kičmene moždine u prethodnoj trudnoći povečava rizik u narednoj trudnoći.
– Imate 35 ili više godina života – sa starošću majke povećava se rizik za nastanak genetskih oboljenja kao što je Down sy.
– U porodici imate genetska oboljenja ili je partner nosilac određenih genetskih mutacija – pored bolesti kao što su Daunov sindrom i spina bifida, amnicentezom je moguće dijagnostikovati i mnogo drugih naslednih oboljenja kao što je cistična fibroza.

Kako da se pripremim i šta da očekujem?

Ukoliko se amniocenteza radi pre 20. nedelje gestacije potrebno je da bešika bude puna. Pijte dosta tečnosti pre dolaska na intervenciju. Pre intervencije potrebno je da se potpiše informisani pristanak (saglasnost). Ukoliko ste Rh negativni doktor će vas obavestiti da je posle intervencije potrebno primiti zaštitnu injekciju Rh imunoglobulina (Rhogam).
Tokom intervencije, doktor će prvo ultrazvukom odrediti položaj bebe i gestacijsku starost trudnoće. Nakon što se stomak očisti antiseptikom, tankom iglom se kroz stomak uđe u matericu i uzme mala količina plodove vode. Procedura je kratkotrajna i blago neprijatna (kao kad se uzima krv iz vene), tako da anestetik nije potreban.
Nakon intervencije odlazite kući. Nekoliko dana posle intervencije potrebno je izbegavati fizičku aktivnost. Moguća je pojava kontrakcija ili blago vaginalno krvarenje odmah nakon amniocenteze. U međuvremenu plodova voda se šalje u genetsku laboratoriju na analizu.

Koliki je rizik?

Iako amnicenteza donosi dragocene informacije o zdravlju vaše bebe, kao i svaka invanzivna procedura, ni amniocenteza nije bez rizika. Savet uraditi amniocentezu se daje kada rezultati testa mogu imati značajan uticaj na dalji tok trudnoće. Jako je važno razumeti rizike amniocenze i biti spreman za rezultate. U donošenju odluke može da Vam pomogne Vaš ginekolog ili genetsko savetovalište.
Najvašniji rizik uključuje gubitak trudnoće (pobačaj) koji se kreće izmedju 1:200 i 1:500 slučaja. Ostali rizici su značajno manji i oni uključuju: isticanje amnionske tečnosti, infekciju, Rh senzibilizacija (sprečava se injekcijom Rh imunoglobulina)…